Proaktivno upravljanje kvalitetom mleka praćenjem analize mleka.

Održavanje zdravlja vimena; svaki farmer mora svakodnevno da se bavi sa tim. Održavanje zdravlja često ostaje izazov. Broj somatskih ćelija (SCC) je dobar parametar za zdravlje vimena. Kako se abnormalna vrednost može pojaviti na analizi mleka (MPR)? MPR periodično prikuplja podatke specifične za životinje za mlečne farmere. Sa ovim podacima procenjuje se kvalitet mleka. Šta vam ove vrednosti govore i kako najbolje možete da iskoristite ove podatke za upravljanje zdravljem životinja?

Budite čisti, budite zdravi

MPR je veoma efikasno sredstvo za upravljanje zdravljem vimena. Mnogi farmeri već poštuju protokole kada je u pitanju zdravlje vimena; upravljanje zasušenjem, specijalne prostirke, tehnika muže i metodologija ili tretman krava sa povišenim SCC- om. Značaj zdravog vimena je dobro poznat. Bredli i Grin (2004) (Slika 1) pokazali su da je 60% vidljivih zdravstvenih izazova vimena u prvih 100 dana nakon teljenja posledica invazije bakterija, koje se javljaju tokom zasušenja. Krave sa prinosom mleka od 12,5 kilograma ili više imaju znatno veći rizik od novih zdravstvenih izazova  vimena u ranoj fazi laktacije. Sa svakih dodatnih pet kilograma prilikom zasušenja, ovaj rizik se značajno povećava (Rajala-Schultz  i saradnici, 2005). Nove infiltracije obično nastaju zbog toga što bakterije dobijaju pristup vimenu kroz sisni kana. Pošto je pritisak na vime tako veliki neposredno nakon zasušenja, sisni kanal se otvara i curi mleko. Ovo je prilika za bakterije da prodru u sisni kanal i kolonizuju vime. Oko teljenja, ovaj proces se ponavlja. Prostor za teljenje je često rezervoar bakterija koje mogu da napadnu kravlje vime.

Proreaktivno je bolje od reaktivnog

MPR podaci su često pokretač za farmere da se pozabave sa nevidljivim zdravstvenim izazovima vimena. Povećan broj SCC pokazuje da se imuni sistem krave bori protiv napadača. Ako je napadač u kravi duže vreme, ima više vremena da se umnoži i zaštiti od imunog sistema krave. Kako ovo traje duže vreme, biće klasifikovano kao uporno. Pošto je proaktivan pristup bolji od reaktivnog, mnogi farmeri deluju proaktivno. Ovo naglašava važnost informacija iz MPR-a. Koliko brzo reagujete na MPR pažnju? Adekvatan proaktivan pristup pozitivno utiče na broj krava koje negativno utiču na dugoročne zdravstvene izazove. Istraživanje koje je sproveo Buiting (2012) pokazuje da je visok broj SCC drugi razlog za izlučenje muznih goveda. Smanjenjem izvora kontaminacije i  ranim reagovanjem na pažnju SCC-a sa MPR-a, preduzima  se proaktivna akcija na zdravlje vimena. Proaktivno delovanje na zdravlje vimena i sveukupnu higijenu će obezbediti smanjenje razloga za izlučenje u smislu zdravstvenih izazova. To će produžiti životni vek vaših muznih krava. Produženje životnog veka smanjiće stopu zamene.

Kako AHV može da pomogne u optimizaciji zdravlja vimena na vašoj farmi?

Da bi podržao i optimizovao zdravlje vimena na farmama, AHV je razvio program za zdravlje vimena. Ovaj pristup fokusiran je na ranu identifikaciju i rešavanje abnormalnosti. Ovde gledamo podatke kao što su MPR podaci i podaci robota. Abnormalne vrednosti mogu biti pokazatelj (predstojećih) izazova zdravlja životinja. U AHV-u razlikujemo četiri kategorije; UDR-C, UDR-L, UDR-P i UDR-R. Ove kategorije uzimaju u obzir zdravstveno stanje i istoriju vaše životinje i na tome zasnivaju savete. Želite li da znate koji savet preporučujemo za vašu kravu? Naši specijalisti će rado razgovarati o tome sa vama i besplatno vam dati savet na osnovu specifičnih podataka vaše farme kako bi se minimizirala trajna oštećenja vimena i povezani troškovi.

Izvori:

Bradley, A. J., & Green, M. J. (2004). The importance of the nonlactating period in the epidemiology of intramammary infection and strategies for prevention. Veterinary Clinics: Food Animal Practice, 20(3), 547-568.

Rajala-Schultz, P. J., Hogan, J. S., & Smith, K. L. (2005). Association between milk yield at dry-off and probability of intramammary infections at calving. Journal of Dairy Science, 88(2), 577-579.

Boer, M., Zijlstra, J., Buiting, J., Colombijn-van der Wende, K., & Andringa, E. A. (2013). Routekaart Levensduur; eindrapport van het project” Verlenging levensduur melkvee” (No. 668). Wageningen UR Livestock Research.